| | У складу са развојем архитектонских захтјева у пројектовању зграда,
примјена активних мјера заштите од пожара се такође развијала, чинећи
објекте функционалнијим и сигурнијим. Циљ ових система је да маскимизира слободу у пројектовању отворених простора, уз истовремено минимизирање
могућности развоја пожара у објектима. Систем противпожарних завјеса је
присутан од осамдесетих година прошлог вијека, а развио се од баријера за дим
ка пожарно отпорним баријерама. Овај систем представља активну мјеру
заштите од пожара, али увијек у садејству са другим комплементарним
системима заштите од пожара. Противпожарне завјесе се активирају по
активирању ватродојавног система, креирајући пожарни сектор, те на тај
начин спречавају развој пожара у објекту. Примјена овог система је вишеструка.
Примјењује се у специфичним врстама објеката или специфичним дијеловима
објеката, као нпр. код отвореног простора између спратова. Најчешће се
примјењује код отвореног плана, гдје физичке баријере, као нпр. зидови, стварају
проблеме у флексибилности простора и самој његовој употреби. Аеродроми, јавне
гараже, болнице, музеји, позоришта и друге културне институције, спортске
дворане као и многе друге врсте објеката су само неки од примјера, гдје овај
систем значајно доприноси заштити од пожара, али и слободи пројектанта у
архитектонским пројектовању. Веома значајан аспект овог система се огледа у
његовој примјени. Примјењују се у објектима у циљу формирања пожарног
сектора, али такође се примјењују и за вањску употребу на фасадама,
онемогучујући пренос и ширење пожара са једног објекта на други. Систем је у
потпуности интегриран и невидљив у ентеријеру и екстеријеру, уколико је
одговарaјуће осмишљен, пројектован и примјењен. Фокус овог рада је да нагласи
пројектантске могућности и примјену система противпожарних завјеса у
зградама. |
