| | Успостављање баланса између постојеће и планиране урбане матрице,
односно историјске и савремене архитектуре, у процесима интензивне
урбанизације и агресивне стамбене изградње, карактеристичним за период
транзиције у Србији, представља велики изазов. Без интегративног приступа у
планерској, урбанистичкој и конзерваторској пракси континуитет просторних,
историјских, друштвених и културних вредности је неодржив. Незаштићена
историјска урбана језгра представљају најугроженију категорију, првенствено
због атрактивности локација на којима се налазе. Свест о вредностима и
потенцијалима постојећег градитељског фонда, као и о могућностима пренамене
појединих објеката, веома често не постоји. Сходно томе, губећи део урбаног
наслеђа, пре него што је и валоризовано, суочени смо са неповратним губитком
духа места.
Алмашки крај, један од најстаријих делова Новог Сада, данас је
мултифункционална урбана целина коју чине традиционалне паорске куће,
градске стамбене куће из 19. века, старе занатске радионице и фабрике. Иако је
оригинална неправилна урбана матрица релативно добро очувана до данас, услед
постепеног нестанка старог градитељског фонда током транзиционог периода,
Алмашки крај постепено мења свој идентитет и карактер.
Преиспитивањем принципа интегративне заштите, у раду се тежи формулисању
методолошког оквира за мултидисциплинарни приступ у решавању планерских и
конзерваторских питања у процесу урбане обнове историјских језгара.
Интегративни приступ треба повезати културне, друштвене и економске
компоненте у циљу очувања највреднијег материјалног и нематеријалног наслеђа,
али и омогућавања одрживог просторног и друштвеног развоја историјске
целине. |
