| | Grad je odraz njegovih stanovnika i njihove skale vrednosti, ali i slojevita struktura brojnih prethodnih generacija i njihovih skala vrednosti. Grad je složen i dinamičan sistem koji raste i razvija se, vođen idejama i ideologijama onih koji njime upravljaju što znači da ima naglašenu i iracionalnu dimenziju koju je najčešće teško razumeti i na nju racionalno uticati. Interesi koji se javljaju u toku razvoja grada imaju političku i ekonomsku logiku koju često povezuje finansijska sprega, a kultura kao treća logika ostaje bez jačeg uticaja, jer veoma često nije artikulisana u dovoljnoj meri da bi nametnula ideju koja bi bila presudna u sistemu odlučivanja. Kod gradova u tranziciji ova slabost je posebno izražena jer novi sistem vrednosti nije u dovoljnoj meri artikulisan, a identitet grada nije pozicioniran kao bitan kriterijum za ocenu njegove privlačnosti, uspešnosti i konkurentnosti. Istovremeno način upravljanja gradom je još uvek zasnovan na starom metodu gradske uprave i njenog sistema odlučivanja oslonjenog pre svega na neposrednim finansijskim efektima, kod čega nedovoljno artikulisane i pozicionirane kulturne vrednosti često bivaju žrtve investitorskih apetita i slabosti upravljanja. Identitet grada, zasnovan na kulturi i ekonomiji povezano (kultura kao resurs), zahteva: (1) jasne kriterijume, (2) koordinaciju ekonomske, kulturne i socijalne politike u odlučivanju o razvoju grada, (3) zajednički rad institucija umesto njihove konfrontacije, (4) transparentnost i aktivno učešće svih aktera (investitori, finansijski sektor, civilni sektor, građani) kod pripreme i donošenja odluka o urbanizmu, arhitekturi i građenju, i (5) razumevanje da budućnost grada nije održiva bez pažljive koordinacije njegovih prošlih i sadašnjih slojeva u procesu ekonomskog rasta i razvoja. |
