Зборник радова
Грађевинског факултета


JOURNALS
ЗБОРНИЦИ
НАУЧНИ СКУПОВИ
ЕЛЕКТРОНСКИ УЏБЕНИЦИ
АРХИВА








ЗБОРНИК РАДОВА
4. МЕЂУНАРОДНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ
САВРЕМЕНА ДОСТИГНУЋА У ГРАЂЕВИНАРСТВУ 2016 , 2016.год., стр. 469-478


САВРЕМЕНО ГРАЂЕЊЕ ОБЈЕКАТА И САВРЕМЕНА КЛИЗИШТА
 
DOI: 10.14415/konferencijaGFS 2016.048
UDK: 624.131.542
CC-BY-SA 4.0 license
Аутор : Ђурић, Неђо
 
 Резиме:
 Грађење објеката као један од најстаријих заната се током времена развијало до те мјере да данас представља значајну научну област. Изграђени су бројни објекти изнад и испод земље током претекле људске цивилизације. Неки су били мање или више значајни, али у основи сви су имали јединствен циљ да буду што квалитетнији и дуготрајнији. Колико се у томе успијевало? Раније знатно мање, а данас се тражи да имају потпуну сигурност и дуготрајност. Интензивно грађење током XX и почетком XXИ вијека захтијевало је поред развоја грађевинске науке, развој и других наука, првенствено геолошких који проучавају стијенске масе на којима се и у којима се граде објекти. Развијена је посебна научна област геотехнике која обухвата инжењерскогеолошка проучавања карактеристика терена и стијенских маса у природном стању, која служе као подлога на основу које се планирају и граде одређени објекти. Данас нема у ваздуху грађевинских објеката, сви су везани за површину или непостредно испод површине терена, што загхтијева његово детаљије проучавање. Грађевинска наука је достигла висок степен савршенства у дијелу стабилности конструкција објеката, али је још увијек корак иза у дијелу повезивања конструкције објекта са подлогом на којој се или у којој се гради. Интензивна градња објеката крајем XX и почетком XXИ вијека која се поклопила са промјеном друштвено својинских односа, дјелимично је запоставила досадашња планска грађења, како по питању кориштења простора тако и начина грађења. Изостаје дјелимично а негдје и потпуни дио претходних припрема у дијелу проучавања карактеристка терена и пројектовање објеката усаглашених са тереном. Све се брзо гради не водећи рачуна о квалитету градње и евентуално посљедицама током и након грађења. Посебно је изражено код објеката нискоградње, првенствено линијских објеката. Овај период може се назвати период “савремене градње објеката”, који није организационо, стручно и научно тако издвојен, али се сам наметнуо. Негативни резултати грађења објеката у том периоду су видљиви током или након изградње, а посебно у вријеме интензиних падавина, које су ово подручје три пута захватиле у посљедње три године. Елементарне непогоде су опомена за све оно што је лоше урађено или пропуштено да се утради код грађења објеката, те да се поново вратимо периоду добре изучености терена и бољем квалитету грађења. Ова размишљања настала су након обиласка већег проја клизишта у Босни и Херцеговини, која су рађену у оквиру једног од пројеката УНДП-а, а у раду је поред осврта на насталу проблматику дат и приказ неких крактеристичних клизишта.
 
 Кључне речи:
 савремена градња, клизишта, инжењерске активности, падавине, посљедице