Зборник радова
Грађевинског факултета


JOURNALS
ЗБОРНИЦИ
НАУЧНИ СКУПОВИ
ЕЛЕКТРОНСКИ УЏБЕНИЦИ
АРХИВА








ЗБОРНИК РАДОВА
8. МЕЂУНАРОДНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ
САВРЕМЕНА ДОСТИГНУЋА У ГРАЂЕВИНАРСТВУ 2021 , 2021.год., стр. 579-588


БРЗА ПРИМЈЕНА САТЕЛИТСКИХ И “G” ТЕХНОЛОГИЈА НАКОН ПОТРЕСА – ПЕТРИЊA 29.12.2020
 
DOI: 10.14415/konferencijaGFS2021.57
UDK: 629.783:550.34(497.5)
CC-BY-SA 4.0 license
Аутор : Бачић, Жељко; Шугар, Данијел; Невистић, Звонимир
 
 Резиме:
 Шире подручје Баније погодио је 29. 12. 2020. године снажан потрес јакости 6.2 ступња по Рицхтеровој скали с епицентром у близини Петриње. Потрес, који се осјетио и изван граница Хрватске, узроковао је смрт седам особа и велика разарања. Више тисућа објеката је разрушено и неупотребљиво, као и значајни дијелови комуналне инфраструктуре. Такођер, уочени су и видљиви трагови помицања тла. Прије и након главном потреса епицентрално подручје погодило је више стотина потреса од којих и неколико јачих од 4,5 ступња по Рицхтеровој скали.
Прије тога, 22. 03. 2020. такођер је Загреб погодио снажан потрес јакости 5.5 ступња по Рицхтеровој скали. Већ је након Загребачког потреса уочена велика потреба за просторном интерпретацијом догађаја и његових посљедица. Стога је након потреса у Петрињи услиједила брза реакција геодетских стручњака, који су користећи модерне сателитске и геоинформацијске (ГИ) технологије пружили информације о насталим посљедицама. У неколико дана развијене су ГИС апликације за доставу помоћи угроженим грађанима и евидентирање штета, као и пружене информације о распростирању потреса односно помицању тла у епицентралном подручју. Синергија различитих метода и брзина реакције, односно квалитетне информације и апликације у великом су помогле организацији управљања кризном ситуацијом, информирања служби и грађана и бољем разумијевању настале ситуације те планирању санације и обнове.
У овом раду дан је преглед кориштених сустава, сензора и података, њихове обраде и добивених резултата односно, приказане су апликације развијене за потребе управљања кризном ситуацијом. Посебно су истакнути резултати помака тла добивени кориштењем податак перманентних ГНСС станица које су обрадили аутори овог рада и који показују да је у Сиску дошло до хоризонталног помицања од ccа 5,5 cм и слијегања од ccа 2 cм.
 
 Кључне речи:
 Потреси, сателитске и геоинформацијске технологије, ГИС апликације помицање тла