| | Урбана подручја, по дефиницији, већим делом су простори где преовлађују непропусне површине, као што су улице, тротоари и паркинзи. Ове површине можемо дефинисати као физичку баријеру за пролазак воде, односно немогућност инфилтрирања у тло, а са све већом урбанизацијом, повећава се и проценат „запечаћених”, непропусних површина. Вода која тече улицама, тротоарима и паркинзима након киша јаког интензитета, за собом, најчешће, носи и многе потенцијално опасне хемикалије и друге штетне материје, која се затим преноси кроз канализационе системе и на крају испушта у реке, језера и мора. Вода која настаје након јаких киша, представља стални извор загађења. На брзину отицаја воде настале након падавина утичу многи фактори, као што су: врста земљишта, водопропусност, пад, попречни пресек и храпавост завршног слоја на засторима, климатски фактори (испаравање, транспирација), биљни покривач итд. Пропусни материјали широко су примењени као део интегралног, мултидисциплинарног приступа управљања кишним отицајем, водо-сензитивног урбаног дизајна (WSUD) и развоја са ниским утицајем (LID). Улице и паркинзи, процентуално највише заступљене непропусне површине у Новом Саду, за време падавина јаког интензитета често задржавају воду и тада су нефункционални. Као један од елемената одрживог градитељства тј. екоматеријала, пропусне површине могу се применити у урбаним деловима Новог Сада као застор за: пешачке стазе, тротоаре, колске прилазе, паркинге и коловозе, односно за делове града са саобраћајем нижег интензитета. У раду ће бити презентован проблем задржавања воде на појединим локацијама у Новом Саду за време јаких киша и могућност примене различитих пропусних материјала, као праксе развоја са ниским утицајем, у циљу умањења негативног утицаја урбанизације. |
