Зборник радова
Грађевинског факултета


JOURNALS
ЗБОРНИЦИ
НАУЧНИ СКУПОВИ
ЕЛЕКТРОНСКИ УЏБЕНИЦИ
АРХИВА








ЗБОРНИК РАДОВА
4. МЕЂУНАРОДНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ
САВРЕМЕНА ДОСТИГНУЋА У ГРАЂЕВИНАРСТВУ 2016 , 2016.год., стр. 777-786


УТИЦАЈ СТРУКТУРЕ И ИДЕНТИТЕТА БУЛЕВАРА ОСЛОБОЂЕЊА НА ПЕШАЧКЕ АКТИВНОСТИ
 
DOI: 10.14415/konferencijaGFS 2016.078
UDK: 711.4(497.113NOVI SAD)
CC-BY-SA 4.0 license
Аутор : Шкорић, Стефан; Кркљеш, Милена; Милинковић, Александра; Бркљач, Дијана
 
 Резиме:
 Промене које су диктирале развој урбане структуре Новог Сада током различитих историјских периода, могу се идентификовати кроз анализу уличне мреже. Најзначајније трансформације урбане матрице града реализоване су под утицајем промене у начину размишљања у послератној ери 20. века и довеле су до радикалних промена у друштву, али и креирања савремене слике града. Експанзија аутомобилског саобраћаја у граду изазвала је развој булевара који су повезивали нове урбане целине, а велике промене уличне мреже формирале су урбани идентитет града који је и данас препознатљив. Током 1960-их година долази до прогресивног развоја града и изградње Булевара Ослобођења ‒ најистакнутије и најфреквентније градске саобраћајнице која је изменила до тада познату слику града. Булевар повезује железничку станицу са Мостом Слободе, и саграђен је у циљу решавања проблема повећане активности моторних возила на саобраћајницама града. Својим положајем у градској планиметрији постао је главна саобраћајна комуникација Новог Сада, али и својеврсна граница између источног/старог и западног/новог дела града. Данашња постојаност показује значај овог булевара, као и како се потенцијал овог линијског елемента градског ткива може искористити за повезивање и умрежавање града. У раду се анализира Булевар Ослобођења, чијом је изградњом урбано ткиво Новог Сада подвргнуто великим морфолошким и идентитетским трансформацијама. Морфолошка структура, физиономија и карактер булевара креирају везу са јавним активностима и услове за концентрисане активности пешака. У раду се истражују визуелно-амбијенталне целине булевара, садржаји приземља који су ка њему оријентисани, интеракција слободних приземља архитектонских објеката и њихових фасада са пешацима, као и обим и природа пешачких активности на булевару. Циљ студије је да истражи како булевар изграђен 60-их година прошлог века функционише данас, и како су главне градске саобраћајнице прилагођене пешачкој комуникацији и данашњим потребама грађана Новог Сада.
 
 Кључне речи:
 Булевар Ослобођења, Нови Сад, јавни простор, пешачке активности