| | Za samo nekoliko godina energičnog razvoja, secesija je proizvela izvanredna originalna umetnička dela. Prethodnih, grubo rečeno, pola veka bio je period istoricizma, univerzalnog karaktera, koji se napajao arhitekturom prethodnih vekova; u osnovi to nije bio stil, već pre način ponašanja. Najizražajniji forma istoricizma je bila neorenesansa koja je pre svega stavila pečat na formiranje urbanog pejsaža Centralne Evrope.
Bili su to francuski autori i arhitekti (Percier and Fontaine, Grandjean and Famin, Letarouilly) koji su „otkrivali”i objavljivali o renesansnoj arhitekturi. U Centralnoj Evropi Minhen i Bavarija su igrali glavnu ulogu u njenom ranom prihvatanju. Renesansa je bila definisana konceptima urbane kulture,individualne slobode, naučnog mišljenja, i tako predstavljajući vrstu ideologije. Italijanska renesansa je savršeno odgovatala srednjoj klasi 19. veka i slici koju su oni stvorili o sebi. Arhitektura renesanse se sastojala od dodataka i karakterisala ju je repetitivna upotreba vrata, prozora, i dalje usavršavanje udobnosti. Bilo je primereno da se stvaraju objekti koji se ponavljaju, uniformne fasade ili niz ulica i urbanih pejsaža.
U Centralnoj Evropi Beč je bio uzor; iako su javne građevine prikazivale široku raznovrsnost (neo) stilova, najamne kuće građene su u neorenesansnom stilu. Mnogi veliki gradovi i čak i manji gradovi u regionu su preoblikovani ili nastali na sličan način. Dekorativne palate, skromne stambene zgrade i prizemen kuće građene su u ovom stilu. U mnogim slučajevima individualne kuće nisu velikog značaja, međutim, u sveukupnosti one čuvaju karakter i tradicionalnu kulturu prostora. To je kontekst u kojem treba da se sagleda Subotica (Szabadka), i njeno arhitektonsko nasleđe za koje je u poslednje vreme toliko učinjeno.
|
